Showing posts with label Travel Journal. Show all posts
Showing posts with label Travel Journal. Show all posts

Monday, June 30, 2014

Животот во Компонг Плук

  Додека мажите од потопеното село Кoмпонг Плук, Камбоџа работат во марината на реката Меконг, жените и децата се оние кој ги анимираат туристите кој го посетуваат нивното село. Селскиот ресторан во кој работат сите млади девојки од селото и пловењето со дрвените кануа низ потопената џунгла се главна атрактицја во овој регион. Доколку некогаш го посетите ова село и посакате да се повозите низ потопената џунгла, ваши шофери би биле мајки со неколку дечиња, значи ќе си имате добра занимација цел пат, како што имав јас, се убив од фотографирање :) Сериозно, доколку некогаш ве однесе патот во Камбоџа и Сием Реп, еден ден мора да одвоите да го посетите Кoмпонг Плук и езерото Тонле Саб. Локација за авантуристи 10/10

(ENG) While the men from Kompong PlukCambodia are working in the Mekong river marina, the women and the kids are the ones who are animating the tourists who are visiting their village. The local restaurant and the canoeing among the huts are the main attractions in these region. So if you ever visit this village and you take a tour among the huts on the trees or if you want to sail in the Tonle Sap lake, your captains on the canoes will be women and kids. 

I am highly recommending this place, if you ever find yourself in this province, make sure that you come here and enjoy this part of the world.







Friday, June 27, 2014

Малечката Ниу

December 16th 2013 - Siem Reap, Cambodia
(Hanging out with the locals)

Faraway from the civilized world, deep in the Cambodian jungle live the three sisters, Mian, Niu and Hanuha. With their 3 chicken, 2 dogs and few snakes and crocodiles, they form one little family. The youngest of the sisters is Niu, and she is the first one that approached me. The English is something that is not familiar to them so we were making faces, waving with hands, making strange noises so we can understand each other. 
When i offered her a chocolate, she ran to her sisters to call them so they can share this luxury gift. 

Niu walked me trough their yard to show me how they live. Their yard wasn't so different from the other ones, but they had a huge rubber pool in the middle where one of their dogs was resting. 

One of their neighbors, that new some words in english told me, that their father is coming in the village only 5-6 times in the year to bring them some basic grocery. Niu is 6 years old and she is already a cook in the family, their other sisters are working in the field and providing for the everyday meal.

(Macedonian)

Далеку од светот, скриени во дождовната шума во Камбоџа живеат трите сестри Миан, Ниу и Хануха. Со нивните три кокошки, две кучиња, неколку змии и крокодили тиe сочинуваат едно мало среќно семејство. Најмалата од нив, Ниу е првата која сакаше да се дружи со еден фотограф од другата страна на светот. Се разбира англискиот е непознато нешто за децата од џунглите, но преку топлите насмевки се разбиравме тотално. Кога и понудив чоколатце, таа отрча да ги викне нејзините сестри за да го поделат овој луксуз. Си помислив, кај нас би го лапнале цело само за да не го поделат со другите. 
   Ниу ме прошета низ нивниот двор кој не беше ништо поразличен од другите, но предноста беше што они имаа гумен базен и беше поставен така што изгледаше како да е кралски стол. Подоцна дознав дека живеат со таткото кој со месеци е во поголемите села на печалба, а за мајката незнаеа да ми одговорат. Ниу иако има само 6 години, знае да прави бомбончиња од шеќерна трска, тоа ќе имате шанса да го видите во филмот кој е моментално на монтажа. Бомбоните беа отровно гадни, дури добив цела кесичка од нив, а за возврат она доби 20$. Интересно беше тоа што таа не ни обрна внимание на парите, само ги остави до котлето под едно камче за да не одлетаат. Имам толку многу фотографии со нив и незнам за кои да се одлучам да ги објавам. Со Ниу на еден лист, ги насликавме нашите дланки откако ги потопивме во каллива вода. Ветив дека ќе се вратам да ги посетам повторно, а се надевам дека ќе го исполнам ветувањето уште наредната година кога ќе ги истражувам Бурма(Myanmar), Лаос, Виетнам и Тибет.





Follow me

Thursday, June 26, 2014

Off-road точкарење во Камбоџа

   Млади точкари низ селата во близина на Сием Реп во Камбоџа. По професија се чувари на оризови полиња каде се помогнати од крокодили. Освен овие млади бајкери, во Камбоџа има многу бекпекери кои со точаци се рашаваат да го истражат целиот регион. Од храмовите на Ангкор до езерото Компонг Плук. Не е лоша идеа ако имате доста време да поминете во Сием Реп.




Следи ме на

Thursday, June 19, 2014

Чуварите на Ангкор

   Интересна приказна стои зад овие овластени лица за чување на редот и мирот во Ангкор. Обични надгледувачи кои само личат на полиција. Случајно застанав да се сликам со еден од нив и одма ми побара 2$, незнам од кај му текна да ја побара баш таа цифра али ок, не му дадов како и да е :) 
На шала го прашав да не сака да ми ја продаде службената значка и без расмислување ми вика, 10$! 
- Како 10$? - Мислеше многу ми е 10$ и почна да се ценка со мене додека не дојде до 3$. 
Како што го одбив за значката почна да ми ја нуди целата опрема на него дел по дел, од капа, кондури, појас ... како што трае бизнис муабетот, во меѓувреме доаѓа еден од уличните продавачи со куфер и ми понудува Комбоџанска полициска опрема за 10$ комплет. Е сеа, дали овој беше вистиниски надгледувач или обичен скамер никогаш нема да се дознае. 

- Надгледувачите во Ангкор служат само за проверување на купената дневна карта пред некој од многуте храмови.

- На влезот во Анкор се купува оваа карта и изнесува 40$ за 3 дена. Има карти и за еднодневна и дводневна екскурзија, но не ги знам цените на тие две.



Следи ме на

Wednesday, June 18, 2014

Истражија Индокина - 4ти Дел - Пукет

   Успеав некако да го склопам и ова видео кое е првиот од двата дела снимани на островот Пукет, Тајланд.
Во него ќе ги видите островите Пи Пи, Џејмс Бонд, пештерите на љиљаците и мајмуните.



Следи ме на

Friday, June 13, 2014

Глава на фамилијата на 11 години - Миан

   Миан(11) најстарата од сетрите, е глава на фамилијата кога таткото е на печалба.

Додека се занимавав со Хануха и Ниу, Миан беше резервирана и го пратеше секој чекор што го правам, прв пат да видам дете толку заштитнички настроено за својата фамилија, но после неколку бомбончиња и Миан го пушти детето од себе.

  Миан е таа што ми покажа како живеат и дека они се уствари многу посреќни од децата на западот, бидејки незнаат што е тоа завист, нивниот живот е исполнет.

Кај Миан, како најстара веќе почнува да се гледа промената која ја трпат сите кхмерќини*, од среќно детенце во измачена жена. Забите и беа почнале да се ронат. Девојчињата не посетуваат стоматолог од прична што е премногу скапо, а и доколку би имале финансии ќе треба да поминат 250км во еден правец да стигнат до првата стоматолошка ординација. Рацете и беа многу погруби за разлика од нејзините сестри, перењето на рака и другите физички работи си го прават своето.

  Децата работници не се нешто ново во Југо-Источна Азија, тоа е проблем кој и е познат на јавноста веќе долг период.
  Видов девојче од 8 години, врсничка на сестрами, како со лопата става песок во количка, го истура песокот во корито и меша малтер! 

Епа да ние сме имале тежок живот, комшијата има iPhone 5s, а ја само 5ка, така да затоа сум во депресија.




Следи ме на

Фамилијата од Камбоџа

   Неможам да го опишам чуството кое го имам додека ја гледам оваа фотографија. За прв пат се восхитувам и доживувам излив на различни емоции на моја фотографија. Незнам дури што да напишам за оваа сцена, овој момент кој ми го подарија овие три девојчиња од селото на големата риба во Ангкор, Камбоџа.
   Толку топли насмевки да добиеш како благодарам за неколку чоколатца е како благослов. Стварно незнам што да напишам, само да испратам едно големо "ONE LOVE" до Ниу, Хануха и Миан.





Следи ме на

Поглед кон различностите од мојот прозорец - Храм Сакет

   Бездомник гледа во туристите кој го посетуваат храмот Сакет. Парите од влезниците за овој храм се користат за помагање на бездомниците од Бангкок кои секое утро добиваат доручек од страна на монасите. Сакет е прекрасен храм поставен на брдо во областа Пом Прат. Обично негативно ми влијае тоа кога треба да платам за да влезам во храм, одма наговестува дека е некоја "Tourist Trap" но овде е различно, парите се наменети за бездомниците кој се насекаде околу и во храмот. 
   Доколку сте "Temple Hunters" местово ќе ви биде идеално, можете да се сликате или да ги сликате монасите и бездомниците без проблем, али добро ќе им оставите некоја донација плус, ќе лупате на гонгови по три пати секој пат коа ќе му свртите грб на Буда, ќе уживате во прекрасната глетка на Бангкок и така натака. 
   Како што излагав од храмот застанав да ја разгледам панорамата од градот, во десниот агол имав стар прозорец со рустика боја на рамката, што создаваше одлична композиција, „поглед кон светот“, само што го земав канонот за да фотографирам, на рамката се обеси еден бездомник, кој изгледаше како да завршил со добар ручек. Почна да разгледува наоколу и кога ме забелжа со камера не го тргна погледот од мене, жими се ваков момент може да се сонува само. Перфектна композиција од нигде никаде, среќа! Направив преку 20 фотки од истата сцена и право на Тук Тук да го однесам материјалот во хотелот за секој случај, ако ја изгубев оваа фотографија по некоја грешка, дали несакајки да ја избришам или да ми ја украде некој камерата, ќе се убиев. 
   Фотографијата ќе биде објавена во големиот туристички водич за Бангкок - 2015 на Lonely Planet.



Следи ме на

За Будизмот и медитацијата

   Да не пишувам многу ќе ве оставам да си замислите. 
Месец дена сте на пат на другата страна од светот со еден пар патики што ги вадите само кога спиете во кревет, а и тоа ретко се случува зошто најчесто спиете во автобус, воз, брод или авион, што значи патиките се дел од вас. Доаѓате во некој храм и ви викаат дека мора да ги соблечете! 
После тоа нема да ви биде чудно што сите внатре се во делириум, али добро, за да го прекријат тоа стање кажуваат дека медитираат. 

А да, се чудев порано зошто сите држат по 6 миризливи стапчиња кога се внатре ... сега ми е јасно.

Следи ме на

Wednesday, June 11, 2014

Госпоѓа Ниарм


   Госпоѓа Ниарм - Дамноен Садук (Floating Market), Бангкок - Единствената жена која никогаш го нема напуштено своето село, а сега во истата куќа во која е родена ја чека и својата смрт. Ниарм е моментално болна од неизлечива болест, но во разговорот не разбрав за која болест точно станува збор. Лицето и беше со жолта боја па можев само на нагаѓам од што боледува.


   Ниарм ја најдов во нејзината куќа/продавница која се наоѓа на десниот крај од маркетот. Селото е толку комерцијализирано во последниве години што комплетно ја има изгубено автентичноста и моментално е обична туристичка замка и не ви препорачувам да го посетите ако имате намера за тоа.

   Зошто не ме интересираат сувенири и маици, се шуткав низ куќарките со камерата да најдам нешто автентично за да фотографирам, кога дојдов до крајот Ниарм почна да мавта и да се смее, ме фати за рака, ме седна до неа и почна да врти муабети со мене како да разбирам се на тајландски, али ок, климав со главата цело време. Стана и ми донесе да јадам една чорба, мислам дека беше од пиле, али само мислам, толку беше љута што солзи ми течеаа а таа се кинше од смеење, потоа ме почести со еден добар Тај чај кој беше врв. Јас како добар турист, како благодарност и купив неколку сувенири, а за тоа добив и позирање од неа, ова беше прв пат јас да прекинам со фоткање, обично на моделот му здосадува па бега, Ниарм мислам дека можеше до седи уште саат време и да позира.

Историјата за Ниарм ми ја раскажа една нејзина комшика, за тоа како цело семејство ја напуштило и отишле во Бангкок и сега е оставена сама на себе, но толку е пријатна што секој и помага, соселаните но и туристите како мене.

Ниарм ќе има свој дел во видеото што е моментално на монтажа, каде што пробува да каже дека ја сака Македонија. (Ќе имаше за малце да не го имав по грешка избришано, overwrite, направено на материјалот)


Следи ме на

Монкот по име Орм

        Orm is a monk that lives in the not so much famous Wat Srisoonthorn, north from Phuket town. He doesn’t speak English and doesn’t wear the traditional orange robe, but he is one happy person who just want to sit among people. He has a dark past that is still haunting him and because of that he has some minor mental disabilities. When i arrived at the Wat(temple) there was nobody around, only sleepy dogs who were too lazy even to bark for welcome. But suddenly a happy face jump walked to me and started talking on Thai language. I didn’t understand nothing but he just knew what i wanted to see. He took me to the temple where the Buddha is waiting his followers, surrounded by oil painting on the walls with motives from the Buddhist stories. Peaceful Wat where u can meditate and relax. 
      
      Orm took me to one board that was placed near the statue so i can read on English the meaning of the paintings. All the time he was watching at my cameras, i guess that he wanted to pose because the tourists only take photos of the monks wearing the orange robe, and he doesn’t have one because of his criminal past. The story of his life was told to me by one other monk that i found just outside of the temple. 
       
        After i finished taking photos of Orm he took me to the top of the Wat where reclining Buddha is placed, the statue is huge and you can even enter in it. They say that this temple is not visited as the other ones because it’s not found in many of the guides used by travelers and there aren’t many reviews on the social networks. Anyway, if you are a passionate temple hunter as i am, this is a place to visit! Admission free and you can take photos inside of the temple. Ask for Orm if you want special tour. 

(Macedonian)

  Низ дворот на Липон ќе го сретнете Орм, свештеник со криминално минатото заради кое неможе да ја носи познатата портокалова наметка и нема право да чита молитви за верниците. Од неговото мрачно минато има ментални проблеми кој не го тераат на агресија, него напротив го прават да изгледа како дете од 5 години кое го видело Дедо Мраз. Орм незнае англиски но знае за што сте дојдени во неговиот храм и ќе ве прошета насекаде, ќе ви покаже све што треба да се забележи од храмот, од сликите околу седнатиот Буда во храмот и нивното значење, (запишано на англиски на посебна табла до споменикот), до огромниот „Легнат Буда“ на кровот на храмот. 
   Додека го разгледував ентериерот на храмот забележав како Орм гледа во моите камери, очигледно сакаше да позира па му ја исполнив желбата и сум презадоволен. Подоцна еден друг свештеник ми кажа дека Орм има преголема желба да се слика со туристи но сите го избегаваат бидејки ја нема портокаловата наметка и не е атрактивен за нивните туристички фотки. За бакшиш од 100 Бати (2,30 евра) Орм ќе ве почести со пријатна насмевка и едно топло „Khob Khun kaa


Следи ме на